Fabrike vazduha sa biofilterima – CBC Klaster Sombor

О фабрикама ваздуха

Фабрике ваздуха са биофилтерима представљају иновативан концепт који обједињује технологију чишћења ваздуха са принципима биолошке филтрације. Ове фабрике користе микроорганизме као што су бактерије, алге и гљивице како би апсорбовали и разградили штетне супстанце из ваздуха, као што су азотни оксиди, сумпор-диоксид, и други загађивачи. Овај процес се одвија унутар специјално дизајнираних филтера или конструкција које омогућавају оптималне услове за раст и активност ових микроорганизама. Комбинација биолошке филтрације и технолошких иновација отвара врата за чистији ваздух у урбаним срединама, док истовремено ствара потенцијал за енергетски одрживе приступе у овом домену.

Употреба еколошки прихватљивих биљака за биолошку обраду иѕдувних гасова константно расте. У биофилтерима, загађивачи и мирисне супстанце из издувних и отпадних гасова разграде се у нетоксичне, безмирисне и углавном нискомолекуларне супстанце, као што су угљен-диоксид и вода. Ово се дешава биохемијски путем метаболичке активности микроорганизама.

Енергетски засади - врсте

Мискантус

Tрска

Конопља

Врба

Топола

Багрем

Енергетски

Засади

Енергетска врба

O Енергетској врби

Енергетска врба је култура која је превасходно одређена као енергетски ресурс који се може користити као сировина за производњу енергетског ципса, брикета и пелета као финални огревни материал. У зависности од парцеле врба се може садити на ратарским површивана већ од четврте класе, затим на плавним површинама поред разних водотокова на мочварним површинама. У зависности од стања парцеле на којој желимо садити енергетску врбу потребно је обезбедити одређену механизацију која ће извршити квалитетну припрему земљишта за садњу. На површинама које могу бити захваћене сушом у одређеном периоду предвиђа се систем за наводњавање браздама. Овде треба напоменути и нови приступ фолијарног наводњавања.

Брзина раста биљке 3-4 cm на дан.
Изузетна прилагодљивост различитим педоклиматским условима
Константан принос жетве током 25 година. У случају примене напредне технологије и адекватних агротехничких мера, може се постићи принос биомасе и преко 60 t/ha

Погодна за земљишта са вишком воде, као и загађена и деградирана тла. Одликује се великом транспирацијом 15-20 l воде /m2
/дан, што је чини погодном заисушивање тла Високо калорична вредност (4900 kcal/kg ~ 19 до 21 MJ/ kg ~ 5.5 kW/kg).

Представља обновљиви извор чисте енергије Висока енергетска вредност: 1 kg суве биомасе~ 1kg угља= 0,5 l мазута= 0,5 m3
метана енергија потрошена на производњу биомасе износи 15% енергије које она даје као енергетски извор.
Позитиван утицај на конзервацију и заштиту екосистема, њихову рестаурацију, рециклажухранљивих материја и конзервацију тла путем заштите од ветра и ерозије водом. Позитиван утицај на флору у фауну које се у већини случајева обогаћују Жетва се обавља у позну јесен и током зиме, када се не обављају други радови у пољопривреди, те се повећава искоришћење постојеће механизације

Економичнији енергент од фосилних горива.

Лака употреба и складиштење : 1m3 = 650 kg.
При сагоревању ослобађа се позитивна емисија CO2
Мали ресидуал , пепела < 2%
Не садржи више од 0.01% сумпора, не садржи теске метале и безопасна је по здравље
људи те биљног и животињског света.
Количина угљен диоксида и угљен моноксида која се ослобађа сагоревањем је у траговима.
Ови гасови су везани у самој биљци у поступку фотосинтезе наредне генерације.
Техничко- хемијска анализа енергетске врбе је:
W h (a) % процентуално масено уцесце хидроскопске влаге у гориву 7,7
A (a) % процентуално масено уцесце пепела у биомаси 1.85
Vol a % процентуално масено уцесце волатиле у гориву 73
Cfix (a) % процентуално масено уцесце фиксног угљеника 14
Коксни остатак % 10.5
Сагорљивост % 94
Hg (a) (MJ/kg) 18,8

Примена

Енергетске

Врбе

Где је најбоља примена Енергетске врбе

Са обзиром да је енергетска врба веома захвална као енергетски ресурс посебно у котловским јединицама и то:
Топловодним и вреловодним системима за грејање
Парним системима за грејање и производње технолошке паре у индустрији
Термогени (директни и индиректни) измењивачи топлоте за загревање топлог ваздуха или за загрејавање одређених других медија.
Производња топлоте и електричне енергије
Производња брикета и пелета
У фармацеутској индустрији – производња салицилне киселине
У производњи целулозе и папира
За потребе побољшања деградираног тла и његов повраћај у производни циклус (биокомпост).
У пракси се показало да су огромне могућности примене енергетске врбе у котловским јединицама различите снаге почев од 20kW па све до 10МW.
Иновираним технолошким решењима цео процес се може аутоматизовати исто као за фосилна горива.

Ревитализација

Земљишта

Подизање нивоа биодиверзитет-а

Развој одрживих пракси за ревитализацију земљишта, подизање нивоа биодиверзитета и борба против климатских промена постају све значајнији аспекти у оквиру глобалних напора ка очувању животне средине. У циљу постизања тих циљева, развијају се различити концепти као што су ветрозаштитни полинаторски појасеви, унапређење заштићених подручја и станишта, ревитализација ливада, девастираних земљишта, као и простора бивших депонија.

Енергетски засади, као што су врбе, тополе, багрем, мискантус, шпанска и италијанска трска, као и конопља, представљају алтернативни извор биомасе за производњу енергије. Ови засади имају висок потенцијал за брз раст и висок принос биомасе, што их чини атрактивним сировинама за производњу биоенергије. њихова способност да расту на маргиналним или неискоришћеним земљиштима чини их посебно корисним, ревитализујући таква подручја и дајући им нову сврху.

Један од примера примене ових концепата је у Сомбору, где постоји огроман потенцијал за коришћење више од 3000 хектара маргиналних земљишта у сврху гајења енергетских култура. Овакви засади могу се користити као сировина за производњу биомасе која би се далје користила у локалној топлани за производњу топлотне енергије. Ово би не само повећало енергетску независност тог подручја, већ би и ревитализовало неискоришћена земљишта, отварајући пут ка одрживијој будућности.

Ветрозаштитни полинаторски појасеви представљају иновативну стратегију за ревитализацију земљишта и унапређење биодиверзитета. Ови појасеви се састоје од разноврсних биљних врста које не само да пружају заштиту од ветрова, већ и стварају идеално окружење за развој популација инсеката, птица и других полинатора. Ова разноликост биљног света привлачи различите врсте животиња и инсеката, што доприноси повећању биодиверзитета у одређеним екосистемима.

Унапређење и развој заштићених подручја и станишта, као и очување слатина, каналске и остале водне инфраструктуре, имају кључну улогу у очувању биодиверзитета и одрживости екосистема. Ова подручја пружају станиште различитим врстама флоре и фауне, омогућавајући им сигурно место за живот и размножавање. Очување водених ресурса и њихове околине доприноси очувању биљног и животињског света које зависи од тих екосистема.

Фабрике ваздуха са биофилтерима

Шта су фабрике ваздуха?